Divlja trešnja vrlo je važna za očuvanje bioraznolikosti

Stablo divlje trešnje naraste do 20 m, prsnog promjera do 70 cm.  Plod je divlja trešnja, koja je jestiva tamnocrvena koštunica s debelim, mesnatim i sočnim usplođem. Najpoznatija šumska voćka, izuzetno cijenjeno drvo. Ne preporučuje se saditi monokulture divlje trešnje nego ju uzgajati u mješovitim šumskim zajednicama. Divlja trešnja (lat.Prunus avium) vrlo je važna i za očuvanje bioraznolikosti.

Proizvodnja sadnica divlje trešnje može se vršiti na dva načina,  generativnim (sjemenom) i vegetativnim putem.  Tako proizvedene sadnice divlje trešnje koriste se za pošumljavanje ili kao podloge za kalemljenje sorti trešanja i višanja. Divlja trešnja je polazni materijal i osnova za stvaranje mnogobrojnih sorti trešanja u voćarstvu, te danas služi i kao podloga za kalemljenje (cijepljenje) mnogih sorti trešanja i višanja.

Divlja trešnja u narodu je poznata i kao crna trešnja ili ptičarka.

Čitaj, prati i komen tiraj naše priče i na našoj Facebook stranici Život i stil!